Kontejnerske luke u jugoisto\u010dnoj Evropi se sve vi\u0161e koriste za krijum\u010darenje ilegalne robe, isti\u010de se u izvje\u0161taju “Lu\u010dke pukotine: Istra\u017eivanje pomorskih balkanskih ruta\u201d, koji je sa\u010dinila Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI TOC.) Zbog niza velikih zapljena kokaina, heroina i cigareta od 2018. godine, autori sugeri\u0161u da se tradicionalna “balkanska ruta\u201d krijum\u010darenja preko kopna dopunjava pomorskim rutama u luke Jadranskog, Egejskog i Crnog mora, uklju\u010duju\u010di Luku Bar u Crnoj Gori. <\/p>Izvor: RTCG<\/cite><\/blockquote>\n\n\n\n Kako se isti\u010de, Luka Bar se percipira (posebno dio u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu) od strane \u0161irokog spektra zainteresovanih strana i korisnika luka kao podlo\u017ena nedozvoljenim aktivnostima.<\/p>\n\n\n\n “Uprkos nekim akcijama koji odaju utisak da je \u0161verc cigareta veliki posao u Crnoj Gori, bilo je vrlo malo procesuiranja. Po\u0161to nema sudski dokazanih slu\u010dajeva, izvje\u0161taji i pri\u010de o crnogorskim kriminalnim organizacijama su \u010desto anegdotske. Jedna teorija je da to je zato \u0161to odre\u0111ene kriminalne mre\u017ee u\u017eivaju politi\u010dku za\u0161titu, ili \u010dak da postoji dosluh izme\u0111u kriminalnih grupa i dr\u017eavnih aktera, (kao \u0161to je to bio slu\u010daj u pro\u0161losti). Klan “Grand” i Mojkova\u010dki klan se \u010desto pominju kao bliski klju\u010dnim akterima u politici i slu\u017ebama bezbjednosti. Ovi klanovi navodno koriste novac zara\u0111en od \u0161verca cigareta radi obavljanja legitimnih poslovnih aktivnosti. Ko god vodi posao to radi diskretno i \u017eeli da tako i ostane. Ljudi koji istra\u017euju ili progovore o \u0161vercu cigareta u Crnoj Gori \u010desto su izlo\u017eeni zastra\u0161ivanju i napadima”, pi\u0161e u izvje\u0161taju Globalne inicijative. <\/p>\n\n\n\n Pominju se i slu\u010dajevi ubijenog urednika “Dana” Du\u0161ka Jovanovi\u0107a, napada na Oliveru Laki\u0107 te napada na policajca Predraga \u0160ukovi\u0107a. <\/p>\n\n\n\n Navodi se da je kokain redovno pristizao u luku Bar u relativno velikim koli\u010dinama od 2010.godine.<\/p>\n\n\n\n “Po\u0161iljke obi\u010dno poti\u010du iz Ekvadora. Droga rijetko dolazi direktno iz Ju\u017ene Amerike u Bar, ali obi\u010dno sti\u017ee u brodovima koji donose kontejnere istovarene sa ve\u0107ih kontejnerskih brodova klase Panamak u velikim komercijalnim lukama kao \u0161to su \u0110oja Tauro, Valensija (\u0160panija) ili Marsaklok (Malta). Iz Bara droga se transportuje kamionima na tr\u017ei\u0161te u centralnoj i zapadnoj Evropi, uglavnom preko Kosova i Srbije”, navedeno je u izvje\u0161taju. <\/p>\n\n\n\n Kokain sti\u017ee i sakriven u kontejnerima koji zvani\u010dno nose banane i egzoti\u010dno vo\u0107e. Pomenuti su i slu\u010dajevi “Voli” i akcija u Zeti u avgustu 2021. godine. <\/p>\n\n\n\n “Uprkos ovim velikim zapljenama, tu\u017eila\u0161tvo ostaje najslabija karika u borbi protiv nelegalnog prometa narkotika u Crnoj Gori”, isti\u010de se u izvje\u0161taju. <\/p>\n\n\n\n \u010cini se da kriminalne grupe koje se bave trgovinom kokainom preko Bara nisu iste kao one koje se bave \u0161vercom cigareta kroz luku, ukazuje se u dokumentu. <\/p>\n\n\n\n GI navodi da su od 2015. godine glavni akteri u trgovini kokainom u Crnoj Gori bili rivalski “Kava\u010dki” i “\u0160kaljarski” klan, koji su se nekada organizovali kao jedinstven kotorski gang, \u010diji je gazda Darko \u0160ari\u0107 bio poznat kao “kralj kokaina\u201c.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e je re\u010deno da su i metode \u0161verca \u010desto druga\u010dije nego ranijih godina. <\/p>\n\n\n\n “\u010cini se da su promijenjene metode krijum\u010darenja. Krijum\u010dari tra\u017ee alternativne puteve zbog mjera osmi\u0161ljenih da ograni\u010de migracione tokove i COVID-19, dislokacije velikih zapljena kokaina u Belgiji i Holandiji, te poreme\u0107aja izazvanih ratom u Ukrajini”, rekao je koautor izvje\u0161taja Volter Kemp. <\/p>\n\n\n\n Kako se navodi, velike zapljene kokaina koji se obi\u010dno skriva u kutijama banana, u lukama kao \u0161to su Dra\u010d (Albanija), Plo\u010de i Rijeka (Hrvatska) i Solun (Gr\u010dka) podsti\u010du sumnju da luke jugoisto\u010dne Evrope postaju sve privla\u010dnije za krijum\u010dare.<\/p>\n\n\n\n Sumnju dodatno poja\u010davaju i velike zapljene heroina u lukama Konstanca (Rumunija), Koper (Slovenija) i Varna (Bugarska), kao i dugogodi\u0161nji problem \u0161verca cigareta, posebno kroz luke Bar (Crna Gora) i Pirej (Gr\u010dka).<\/p>\n\n\n\n “U nekim lukama izgleda da postoje \u0107elije kriminalnih grupa koje djeluju kao dio \u0161irih transnacionalnih mre\u017ea\u201d, rekao je glavni autor Ru\u0111ero Skaturo.<\/p>\n\n\n\n Kako je rekao, nekoliko luka su magneti za kriminal, privla\u010de\u0107i ne samo lokalne kriminalne grupe, ve\u0107 i one iz zemalja bez izlaza na more, a kojima je potreban izlaz na more.<\/p>\n\n\n\n U izvje\u0161taju se navodi da se bezbjednost luka u jugoisto\u010dnoj Evropi pobolj\u0161ala u protekloj deceniji zahvaljuju\u0107i ve\u0107em ulaganju u tehnologiju, uskla\u0111ivanju sa me\u0111unarodnim bezbjednosnim standardima, kao i podr\u0161ci organizacija poput Kancelarija UN-a za borbu protiv droge i kriminala i Europola, kao i kroz bilateralnu pomo\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ali, kao i u drugim lukama \u0161irom svijeta, korupcija oslabljuje tehni\u010dka pobolj\u0161anja.<\/p>\n\n\n\n Autori preporu\u010duju ve\u0107u saradnju izme\u0111u lu\u010dkih menad\u017eera, policajaca, brodarskih kompanija i carina du\u017e poznatih ruta krijum\u010darenja. <\/p>\n\n\n\n<\/figure>\n\n\n\n